10 činjenica o prevenciji bolesti obezbeđivanjem zdrave životne sredine:

1. Činjenica prva. Svake godine širom sveta, 13 miliona smrti bi moglo da spreči ako bi se obezbedila zdrava životna sredina.

2. Činjenica druga. Zagađen vazduh i zagađena voda su glavni uzročnici trećine svih bolesti kod dece mlađe od 5 godina.

3. Činjenica treća. Kada bi se smanjilo zagađenje vazduha i vode, životi miliona dece mlađe od 5 godina, naročito u zemljama u razvoju, mogli bi biti spašeni.

4. Činjenica četvrta. Nezdrava životna sredina u zemljama u razvoju povećava verovatnoću pojave sledećih bolesti: dijareja, infekcije donjih respiratornih puteva i malarija, a česti su slučajevi i nenamernih, slučajnih povreda.

5. Činjenica peta. Obezbeđivanjem zdrave životne sredine prevenira se 40% smrtnih slučajeva kod bolesnih od malarije, za 41% bi bila smanjena smrtnost kod obolelih od respiratornih infekcija, a za 94% bi bila manja smrtnost kod obolelih od dijareje. Malarija, infekcije donjih respiratornih puteva i dijareja su najveće svetske ubice dece.

6. Činjenica šesta. U najslabije razvijenim zemljama 1/3 svih smrtnih slučajeva je posledica štetnih uticaja čovekove okoline.

7. Činjenica sedma. U razvijenim zemljama zdravija čovekova okolina značajno smanjuje verovatnoću pojave kancera, kardiovaskularnih bolesti, astme, infekcije donjih respiratornih organa, bolesti mišićno košanog sistema. Takođe je manji broj saobraćajnih  nezgoda, trovanja i davljenja.

8. Činjenica osma. Faktori čovekove okoline utiču na 85 od 102 vrste bolesti i povreda koje su na listi Svetskog zdravstvenog izveštaja.

9. Činjenica deveta. Kroz dobro ciljane intervencije, kao što su: obezbeđivanje nezagađene vode, boljih mera higijene, upotrebom bezbednijih i čistijih goriva, dobijamo zdravu životnu sredinu u kojoj je manji broj i bolesti i smrtnih slučajeva.

10. Činjenica deseta. Stvari na kojima takođe može da se radi i koje čovekovo okruženje čine zdravijim i bezbednim su: povećanje sigurnosti građevinskih objekata, oprezno upravljanje otrovnim materijama, kako u kući, tako i na radnom mestu, i bolje upravlljanje vodenim resursima.

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

Kontinuirano, blagovremeno i efikasno snabdevanje zdravstvenih ustanova i bolesnika bezbednom krvlju i krvnim produktima (komponentama i derivatima) predstavlja veoma važan preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema svake zemlje. To znači da je broj davalaca krvi (DK) od opšteg društvenog značaja, a obezbeđenje dovoljne količine krvi i lekova dobijenih iz krvi za svaku zemlju predstavljaju njeno nacionalno bogatstvo.

Potrebe za krvlju i krvnim produktima jedne zemlje zavise od broja stanovnika, broja bolničkih kreveta i vrsta medicinskih usluga koje se primenjuju u toj sredini. Plan potreba se donosi na osnovu uvida u godišnju potrošnju krvi u proteklom periodu.

U našoj zemlji potrebno je da bude 40 DK na 1000 stanovnika (4%), a taj procenat se godinama kreće oko 3%. (Institut za transfuziju krvi Srbije)

Svetska zdravstvena organizacija je izabrala da 14. jun bude dan dobrovoljnih davalaca krvi, da bi se zahvalila milionima ljudi koji spašavaju živote i omogućavaju zdrav život drugim ljudima dajući krv.
Krv je najdragoceniji poklon koji se može pokloniti drugome – dar života! Vaša odluka da date krv može da spasi život, a nekada čak i jedna jedinica krvi može da bude spas za više ljudi (kada se krv razdvoji na svoje sastojke, koji se onda, svaki posebno, daju pacijentima u posebnim stanjima).

Ovaj dan je i prilika da se podsetimo da je neophodno redovno snabdevanje bolnica i klinika krvlju, i da je to stalna potreba jer se krv može čuvati samo ograničeno vreme pre upotrebe. Redovne donacije krvi od dovoljnog broja zdravih ljudi su neophodne da bi se osigurala sigurna i bezbedna zaliha krvi kada i kome je potrebna.

Krv nije moguće proizvesti na veštački način. Nju jedino može da proizvede čovek.  Onaj ko je nesebično daje drugima je naš heroj - dobrovoljni davalac. Heroj koji spašava život.

Budi i ti heroj! Daj krv.

Čestitamo ovaj Dan svim dobrovoljnim davaocima krvi!

I pozivamo nove heroje!

Vaša Apoteka Kragujevac

Posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci pogađaju sve društvene slojeve u svim zemljama sveta. U svetu više od  200 miliona ljudi najmanje jednom godišnje uzme nekku drogu, od kojih je 25 miliona i zavisnika, a svake godine 200.000 ljudi umre od posledica korišćenja droga.

Korišćenje droga među mladima koji su posebno osetljiva populacija ima brojne kratkoročne i dugoročne posledice, ne samo za pojedinca, već i za celokupno društvo. Zloupotreba droga u adolescenciji, između ostalog, je povezana sa brojnim psihosocijalnim problemima, zloupotrebom tokom života, lošim uspehom u školi, saobraćajnim traumatizmom i drugim problemima.Mladi danas imaju pristup sve većem broju supstanci i vrlo često ih koriste u kombinaciji sa alkoholom, a upotreba više vrsta psihoaktivnih supstanci, uključujući kombinacije sa alkoholom i lekovima,  postaje sve izraženiji obrazac korišćenja u Evropi.

Prevalencija korišćenja droge među mladima je više nego duplo veća u poređenju sa opštom populacijom i čak tri puta veća kada se radi o kanabisu.U Srbiji je 8% šesnaestogodišnjaka tokom života probalo ilegalnu drogu. Najčešće korišćena ilegalna droga je marihuana koju je 7% učenika probalo bar jednom tokom života, a posebno su izražene razlike između mladića (9%) i devojaka (4%). Ova razlika je izražena i kod upotrebe sedativa bez lekarskog recepta koje je prema rezultatima ESPAD istraživanja iz 2011. godine bar jednom tokom života koristilo koristilo 10% devojaka i 5% mladića. Procenat učenika koji su probali ili ilegalnu drogu ili sedative bez lekarskog recepta iznosi 16,5 % i u poređenju sa 2008. godinom nema značajnih razlika.

Zloupotreba droga ima negativne posledice po zdravlje i živote ljudi, podstiče kriminal i preti održivom razvoju. Zbog toga je potreban balansiran pristup za smanjenje posledica upotrebe droga koji fokusira i smanjenje ponude i smanjenje potražnje. Preduslov za efektivno delovanje društva u borbi protiv droga je koordinacija svih odgovarajućih službi, institucija i organizacija kako na nacionalnom, tako i lokalnom nivou. Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština UN-a proglasila je 26. jun  Međunarodnim danom borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kako bi upozorila svetsku javnost na sve veći problem zloupotrebe droga i potrebu uključivanja svih aktera na globalnom i lokalnom nivou u rešavanje ovog problema.  

Cilj kampanje je da se motivišu ljudi za učešće u svim aktivnostima koje mogu da doprinesu smanjenju zloupotrebe droga. Posebno značajna ciljna grupa su mladi koje treba motivisati za zdrave stilove života. Uspešne preventivne mere uključuju i prepoznaju značajnu ulogu porodice, škole i zajednice u jačanju preventivnih faktora i smanjenju faktora rizika i treba da budu u skladu sa dokazima, ali i specifičnostima sredine u kojoj se sprovode. Zbog toga je i ove godine slogan kampanje "Globalna akcija - zdravo okruženje bez droga".Svaka zajednica ima jedinstvene probleme i specifičnosti. Zbog toga je posebno važno da aktivnosti budu planirane i implementirane uz uključivanje svih segmenata društva: porodice, škola, zdravstvenih radnika, policije, sudstva itd.  

Participatorni pristup je značajan jer na taj način svaki sektor pored vlasništva ima i odgovornost  za sprovođenje određenog dela aktivnosti. Jedino kroz saradnju svih sektora se može poboljšati situacija u oblasti droga. U okviru obeležavanja kampanje potrebno je intenzivirati sve aktivnosti koje se sprovode i tokom godine, kao što su:

• Informisanje i edukacija članova zajednice, učenika, roditelja i profesionalaca o posledicama zloupotrebe droga i načinima za suzbijanje ovog problema

• Uključivanje škola, roditelja, policije, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, verskih zajednica, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnosti koje imaju za cilj da mobilišu što veći broj ljudi da se uključe u borbu protiv zloupotrebe droga

• Podrška i sponzorisanje aktivnosti koje imaju za cilj promociju zdravih stilova života

• Saradnja sa medijima kako bi se plasirao što veći broj tačnih informacija o ovom problemu i merama koje su zasnovane na dokazima koje se mogu sprovoditi i tokom čitave godine.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut"

Nega dojki u trudnoći i problemi sa kojima se sustećemo na početku dojenja

Dojke su važni organi, u kojima se stvara mleko neophodno za ishranu deteta. Već u trudnoći se dojke pripremaju za dojenje odgovarajućom negom, kako bi se izbegle kasnije komplikacije koje mogu dovesti do ozbiljnih oboljenja, pa i prestanka dojenja.

Jako je važno još u trudnoći posebnu pažnju obratiti na higijenu svojih grudi, prati bradavice mlakom vodom, ponekad rastvorom borne kiseline, kako bi uklonili viskoznu tečnost – kolostrum koja se često javlja još na početku trudnoće. Neophodno je omekšavati bradavice i sprečiti njihovo pucanje, nanošenjem lanolina, vaselina, kantarionovog ulja, ali bez masiranja dojki u tom periodu.
Sa dolaskom na svet najvoljenijeg bića, često dolaze i izvesni problemi. Jako je važno odmah uspostaviti konatakt sa bebom i time započeti stimulisanje refleksa lučenja mleka. U tim prvim podojima nema više od nekoliko kapi do nekoliko mililitara mleka – kolostruma. Veća količina mleka se produkuje tek u drugom danu posle porođaja. Ukoliko je porođaj završen operativno – carskim rezom, prva produkcija mleka nastaje tek posle 48h.
Kolostrum, često se zove „prva prirodna vakcinacija“, bogat je imunološkim faktorima kao i faktorom rasta, vitaminima, mineralima, proteinima, koji su pre svega imunoglobulini, antitela za bolesti koje je majka preležala i oni pružaju bebi zaštitu od infektivnih agenasa koji je okružuju u spoljnoj sredini.

Prvi problemi koji se javljaju pri podoju su ispucale ili upaljene bradavice. Najčešće nastaju kao posledica lošeg položaja bebe pri podoju, u kojem beba grize i razvlači bradavicu. Neophodno je da budete strpljivi i da pronađete položaj u kome ćete Vi i Vaša beba uživati. Bol koji se javlja tokom dojenja, ako je bradavica upaljena najčešće brzo prestaje kada beba počne da doji. U slučaju da traje tokom čitavog hranjenja, najčešće je u pitanju infekcija koju uzrokuje gljivica Candida albicans, a koju beba iz svojih usta prenosi na majčine bradavice. U tom slučaju  leče se i beba i mama preparatima protiv gljivica: nistatin, daktanol.
Najvažnije je pre podoja dobro oprati ruke, i nije neophodno pranje dojki pre i posle svakog podoja, jer česta upotreba sapuna, uklanja prirodni omotač oko bradavice koji ga štiti od čestih infekcija. Kako bi sprečili pojavu naprslina ( ragada ) veoma je važno da bradavice pre podoja budu suve, jer vlažna koža je podložnija oštećenju. U koliko ragade na dojci krvare i jako su bolne, savetuje se upotreba „ veštačkih bradavica“ kao zaštitnog dela preko bolne bradavice. „Veštačku bradavicu“ uredno čistiti posle svakog podoja i koristiti samo dok bradavica ne zaraste.

Krajem prve nedelje po porođaju, u većini slučaja dojke mogu da budu tvrde, nabrekle i jako bolne. Ako je dojka malo nabrekla, pomoćiće ako se malo izmlaza mleko i podoji beba. U slučaju da se izmlaza mala količina mleka, a grudi su i dalje pune i nabrekle, preporučuje se masiranje dojki na sledeći način: staviti toplu oblogu na dojku, namazati je vaselinom,kremom sa lanolinom ili pavlovićevom mašću i masirati od korena ka areoli. Areola se ne maže kako bi nakon masaže moglo mleko da se izmlaza. Masirati jednom ili više puta dnevno dok dojka ne omekša. Ako i posle masiranja se izmlaza mala količina mleka, upotrebiti pumpicu za izmlazavanje, koju možete nabaviti u apotekama ili prodavnicama bebi opreme.
U početku dojenja može doći do infekcije dojki – mastitisa koji nastaje kao posledica zatvorenog mlečnog kanala i infekcije. Iznad jako bolnog dela dojke javlja se crvenilo i otok, a stanje je praćeno temperaturom iznad 38◦, malaksalošću, bolovima u mišićima, retko mučninama, povraćanjem. U ovom slučaju, javljate se odmah lekaru i lečenje počinje antibioticima koji ne štete bebi, tako da ne morate da prekidate sa dojenjem. Dojite bebu zdravom dojkom, dok dojku zahvaćenu mastitisom izmlazate do zalečenja.

Zašto je majčino mleko najbolja hrana za bebu?

Majčino mleko sadrži sve što je bebi neophodno u prvih šest meseci života - hranljive materije, minerale, vitamine, vodu, antitela - bukvalno sve! Ćelije, hormoni i antitela koja se nalaze u humanom mleku štite dete od raznih bolesti. Ova zaštita je jedinstvena; veštačka formula ne može da parira majčinom mleku po hemijskom sastavu! Među decom koja su hranjena veštačkim formulama vrlo su česti infekcija uva i dijareja. Deca hranjena veštačkim formulama takođe imaju veći rizik od:

1. Nekrotizirajućeg enterokolitisa, bolesti koja zahvata gastrointestinalni trakt kod prevremeno rođene dece
2. Infekcija donjih delova respiratornog trakta
3. Astme
4. Gojaznosti (deca koja su sisala imaju manji rizik od razvijanja gojaznosti)
5. Dijabetesa tipa 1 i 2

Kvalitet majčinog mleka može biti kompromitovan pušenjem, upotrebom alkoholnih pića, pića na bazi kofeina i upotrebom opijata.

Studije pokazuju da čak postoji i značajna razlika između koeficijenta inteligencije one dece koja su sisala i one koja nisu. Što se duže doji, veće su šanse da će beba imati više koristi od majčinog mleka. Ako dojite duže od četiri meseca smanjujete bebi šansu od infekcije uha. Bebe koje su dojene duže od šest meseci imaju smanjeni rizik od razvitka alergija.

Da li se svi hranljivi sastojci neophodni za bebu nalaze u majčinom mleku?

Za većinu beba – naročito za prevremeno rođenu decu – majčino mleko se lakše vari nego veštačkia formula. U formulama su proteini dobijeni iz kravljeg mleka, i potrebno je neko vreme da bi bebin stomak počeo da ih vari. U majčinom mleku se nalazi sve što treba za razvitak deteta do šest meseci - u njemu se nalazi idealan odnos belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala i nema potrebe za dodavanjem bilo kakvih drugih sastojaka, pa ni vode, jer i nje ima dovoljno u majčinom mleku.

Kako dojenje koristi majci?

Dojenje nije blagotovorno samo bebi. Dojenje je povezano sa smanjenjem  rizika kod sledećih zdravsvenih problema: dijabetes tip 2, tumor dojke, tumor jajnika i postpartalna depresija. Eksperti i dalje pokušavaju da uspostave vezu između dojenja i osteoporoze i gubitka težine posle porođaja. Mnoge studije ukazuju na veći gubitak u težini majki koje doje. Žene koje doje brzo se vraćaju na svoju težinu.

Sem toga, dojenje je mnogo jednostavnije hranjenje bebe – nema flašica, sterilizatora, četkica za pranje flašica i kadica za podgrevanje mleka. Noću je mnogo jednostavnije podojiti bebu, nego spremati, mućkati, grejati pa hladiti hranu. Dojenje je besplatno, a veštačke formule za bebu su dosta skupe.

Da li dojenje boli?

Ako se pravilno doji, ne bi smelo da boli. Moguće je da su grudi osetljivije tokom prvih nekoliko dana kad mleko još nadolazi a beba nema dovoljno jak cug. Ako se bol nastavlja, najverovatnije je da beba ne prihvata bradavicu kako treba i potrebno je da ponovo probate da je naučite pravilnom sisanju.

Može vas boleti ako su vam se stvorile ragade na bradavicama. Ako ste primetili ranice koje krvare na bradavicama, obavezno se javite svom lekaru ili patronažnoj sestri.

Šta je to kolostrum?

Nakon dva do četiri dana posle porođaja kreće "pravo" mleko
Kolostrum je tečno zlato! Kolostrum je bledo žućkasti, gusti iscedak iz grudi koji se javlja tokom trudnoće i neposredno posle porođaja. On predstavlja idealnu hranu za vašu bebu prvih dana i razlikuje se od mleka po tome što je vrlo gust i lepljiv. To je jedna vrsta koncentrovanog mleka, beba ga lako vari i ne stvara grčeve. Ovo mleko je bogato hranljivim sastojcima i antitelima. Najvažniji sastojak kolostruma su antitela koja će štititi bebu od infekcija.  

Kolostrum se pretvara u „pravo” mleko nakon tri do pet dana posle rođenja deteta. Ovakvo mleko ima tačno izbalansiran odnos masti, šećera, proteina i vode za normalan rast i razvoj deteta. Dok vam ide samo kolostrum, dojke nisu naročito velike niti napete, a kad osetite da odjednom „nabujaju”, to je znak da prestaje lučenje kolostruma i da nadolazi mleko.

Iskustvo dojenja je posebno iz mnogo razloga, uključujući:
1. Uspostavljanje osećaja povezanosti sa vašom bebom
2. Savršen nutritivni sastav mleka koji samo vi možete da obezbedite detetu
3. Ušteda u novcu
4. Zdravstvena korist za majku i dete

Imajte na umu da je dojenje veština koja se uči. Ona zahteva strpljenje i vežbu. Za neke mame, proces učenja može biti težak i frustrirajući, a neke situacije kao što su prevremeno rođena deca ili zdravstveni problemi majke, otežavaju dojenje. Dobre vesti su da će vremenom dojenje postati lakše, i da se podrška majkama koje doje povećava iz dana u dan.

Majke koje doje su posebne, jer mogu da proizvedu hranu koja je jedinstvena za vašu bebu. Uložite vremena u vas i vašu bebu - za vaše zdravlje i vezu koja će trajati celog života!!!