Kalendar zdravlja

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

12.09. - 19.09. Nedelja borbe protiv tuberkuloze

tuberkuloza1

Tuberkuloza (TB) je zarazna bolest izazvana bakterijom Mycobacetrium tuberculosis. Uobičajno napada pluća, mada može da zahvati i druge organe tela (mozak, moždanu opnu, bubreg, kosti, itd).

U najvećem broju slučajeva zdrav organizam obično savlada bakteriju, dok ređe dolazi do razvoja tuberkulozne infekcije na plućima ili drugim organima.Tuberkuloza se prenosi putem vazduha. Zaraza se širi ako obolela osoba od plućne tuberkuloze kašlje, kija, smeje se ili peva. Da li je osoba zaražena može se saznati samo ako uradi TB kožni test, u slučaju da je pozitivan nastavlja se dijagnostikovanje rendgenskim snimkom pluća. Ukoliko se uoče promene karakteristične za TB, vrši se pregled ispljuvka na bacil TB, a ako se tako ne dokaže sprovodi se bronhoskopija.

Zaraza ne znači i bolest, a svega 10% onih koji se inficiraju razbole se od plućne tuberkuloze.

TB bacili se ne prenose:
•   ako se sa zaraženom osobom koriste zajednička čaša ili posuđe za jelo,
•   ne prenosi se putem poljupca,
•   rukovanjem,
•   deljenjem hrane,
•   korišćenjem istog peškira ili četkice za zube.

TB bacili mogu opstati u vazduhu nekoliko sati, naročito na malom prostoru bez svežeg vazduha. Osnovna preporuka za njihovo uništavanje je:
• provetravanje prostorije
• osvetljavanje sunčevom svetlošću

Bacili tuberkuloze mogu biti aktivni ili nektivni.

Aktivna tuberkuloza ili tuberkulozna infekcija znači da je bakterija aktivna u organizmu i da imuni sistem ne može da zaustavi bolest. Osobe zaražene aktivnom bakterijom , neophodno je da se leče adekvatnom terapijom, jer su zarazne za okolinu i brzo tuberkulozna infekcija prerasta u bolest.

Osobe zaražene neaktivnom tuberkulozom ili latentnom, ne osećaju se bolesno, nemaju simptome i ne mogu preneti tuberkulozu. Kod nekih ljudi bakterija ostaje neaktivna čitavog života bez prelaženja u aktivno stanje, ali može postati i aktivna, naročito kod osoba čiji imuni sistem postane slabiji, npr. kao posledica HIV-a.

Faktori rizika za razvoj tuberkuloze su:
• oslabljen imuni sistem,
• HIV infekcija,
• pušenje,
• smanjena telesna težina,
• zloupotreba alkohola i/ili droge,
• socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici ,
• stanovanja u zajednici sa tuberkuloznim bolesnikom.
Bebe, mala deca i stariji ljudi imaju veće šanse da dobiju tuberkuloznu bolest inficirajući se TB bacilima. Njihov organizam najčešće nije dovoljno jak da se izbori sa infekcijom.

Simptomi tuberkulozne bolesti su:
• suv i uporan kašalj koji traje duže od 3 nedelje,
• bol u grudima,
• malaksalost,
• gubitak apetita i mršavljenje,
• povišena telesna temperatura,
• pojačano noćno znojenje
• retko iskašljavanje krvi i sluzi.

Lečenje tuberkulozne bolesti traje 6 meseci ako je prvo razboljevanje, odnosno 8 meseci ukoliko se bolest javila drugi ili treći put. Novooboleli se leče kombinacijom 4 leka, a oni koji su se ponovo razboleli kombinacijom 5 lekova. Neophodno je uzimati terapiju na način kako je lekar propisao i ispratiti terapiju 6 meseci, bez obzira što će se pacijent bolje osećati, jer ovakav način terapije sprečava razvoj neosetljive/rezistentne tuberkuloze. Oboleli od tuberkuloze se u bolnici leče u proseku 6 nedelja, sve dok se u ispljuvku nalaze bacili tuberkuloze. Kada postanu nezarazni otpuštaju se na dalji ambulantni tretman i preporučuje se kontrola u toku 1 meseca, izuzetak su oboleli od HIV-a. Svi lekovi u Republici Srbiji su dostupni, dobijaju se po izlasku iz bolnice za period dok se ne jave ordinirajućem lekaru, a onda se podižu na recept za mesečnu terapiju bez novčane nadoknade. Kako je terapija dugotrajna, a većina ovih lekova može štetno delovati na jetru, neophodno je redovno kontrolisati parameter funkcije ovog organa.

Tuberkulozni bolesnici tokom lečenja treba da se prudržavaju odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima života, da izbegavaju fizičke napore, odmaraju se 2-3h dnevno, da se ne izlažu suncu, da koriste multivitaminske preparate i neophodno je da su na bolovanju za sve vreme lečenja.

Razgovor i upoznavanje familije i prijatelja sa načinom zaraze, dijagnostikom bolesti i lečenjem tuberkuloze je od velikog značaja za psiho-socijalno stanje obolelog. Treba znati da svako može dobiti tuberkulozu, da je izuzetno važno da se bolesnik pravilno pridržava propisane terapije i da se potpuno izlečenje očekuje za 6 meseci, a ukoliko nakon nekoliko nedelja upotrebe antituberkulotika analiza ispljuvka na bacil tuberkuloze pokaže negativan test, osoba vise nije zarazna za okolinu.

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

21.09. Svetski dan protiv Alchajmerove bolesti

alchajmer

ALCHAJMEROVA BOLEST - BOLEST KOJA PREVAZILAZI OBIČNO ZABORAVLJANJE

Demencija je termin koji označava gubitak pamćenja i drugih intelektualnih sposobnosti dovoljno izraženih da utiču na svakodnevni život obolelog. Opasnost od oboljevanja od demencije raste sa starosnom dobi, ali se neki oblici javljaju već u srednjim godinama. Većina starih ljudi uočava da povremeno ima problem sa pamćenjem, ali kada su ti problem učestali i kada osoba postane konfuzna, tada se već može posumnjati da se radi o nekoj vrsti demencije.

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije. Nastaje usled progresivnog oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u kori mozga što za posledicu ima postepeni i nepovratni gubitak normalnih mentalnih f-ja: pamćenje, koncentracija, opažanje, mišljenje, govor, orijentacija u prostoru i vremenu, spretnost, ponašanje, raspoloženje,…

Procenjuje se da danas u svetu od ove bolesti boluje oko 30 miliona ljudi, a da se svake godine pojavi oko 4,6 miliona novih slučajeva. Do 2050.god broj obolelih premašiće 100 miliona, što je zabrinjavajući podatak. Zato se 21. septembar obeležava kao svetski dan obolelih od AB. Na taj dan organizacije i udruženja iz celog sveta ujedinjuju svoje napore za podizanje svesti o ovoj bolesti na globalnom nivou, sprovodeći razne mere i aktivnosti kojima se javnost dodatno informiše o ključnim problemima sa kojima se susreću oboleli i njihove porodice.

Od ključnog je značaja:
1. Rano prepoznavanje bolesti
- dobra informisanost i edukovanost populacije o početnim simptomima i manifestacijama bolesti
2. Odlaganje nagle progresije bolesti
- pouzdana dijagnostika i blagovremena primena terapije koja je u početnim stadijumima najefikasnija
3. Prilagođavanje života obolelom
- pravilan tretman i uspostavljenje dobre komunikacije sa obolelim
- prilagođavanje prostora i uslova sredine obolelom

ZNACI UPOZORENJA I SIMPTOMI BOLESTI
Simptomi AB se pojavljuju postepeno, tokom perioda od nekoliko godina i variraju od osobe do osobe. U tipičnim slučajevima bolest počinje sa smetnjama u pamćenju, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Posle šest meseci se javljaju i drugi problemi, za razliku od obične, fiziološke zaboravnosti koja se na pogoršava.

Ti znaci upozorenja su:
1. Poremećaj pamćenja
- stalno zaboravljanje skorašnjih događaja, sastanaka, imena, lica, smanjeno razumevanje i sposobnost učenja
2. Smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i rutinskih radnji (oblačenje, parkiranje,…)
3. Teškoće u govoru, čitanju, pisanju
4. Dezorijentisanost u vremenu i prostoru
- osoba ne zna datum, mesec, godinu, godišnje doba, datum svog rođenja, ne snalazi se na poznatim mestima
5. Teškoće u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata
6. Teškoće u oblačenju, održavanju lične higijene, neravnoteža i nestabilno kretanje
7. Odlaganje i gubljenje stvari i optuživanje drugih za krađu
8. Promene u raspoloženju i ponašanju koje variraju od mirnoće i utučenosti do plača i besa bez ikakvog razloga
9. Oboleli postaju konfuzni, prestrašeni, sumnjičavi, misle da ih neko potkrada ili želi da im naudi
10. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, da ustaju noću, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se
11. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima
12. U završnoj fazi bolesnici su vezani za postelju, ne kontrolišu mokrenje i stolicu, ne prepoznaju bliske osobe.

ŠTA SU UZROCI OPISANIH POJAVA?
Naučnici još uvek nisu utvrdili tačne uzročnike ove bolesti, ali je verovatno da je u većini slučajeva bolest uslovljena sa više udruženih činilaca.To su starost (> 65 god), porodična anamneza, genetske mutacije, teže povrede glave, stanje srca i krvnih sudova (hipertenzija, aterioskleroza, visok nivo holesterola), način života (konzumiranje alkohola, duvana, loša ishrana, prekomerna težina, fizička neaktivnost,…).

USPOSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Uspostavljanje dijagnoze je prvi korak u lečenju AB. Za uspešno postavljanje dg neophodan je otvoren razgovor između lekara, bolesnika i njegove porodice. Dobro informisana osoba bliska bolesniku može biti od većeg značaja nego razgovor sa samim bolesnikom.
Dijagnoza se postavlja pažljivim uzimanjem istorije bolesti i ispitivanjem bolesnikovog mentalnog i telesnog stanja. Lekar sprovodi i psihološke testove kojima se ispituje pamćenje ali i ostale kognitivne funkcije:govor, sposobnost mišljenja i rasuđivaja, prepoznavanje i upotreba predmeta. Ukoliko postoji sumnja da je AB slede drugi dodatni pregledi( snimanje mozga, analize krvi i dr telesnih tečnosti).

LEČENJE
Za sada ne postoje lekovi kojima se bolest može zaustaviti ili izlečiti, ali postoje medikamenti koji mogu da ublaže simptome demencije, da uspore napredovanje bolesti i da što duže očuvaju sposobnost i samostalnost bolesnika.
Od ključnog značaja je dugotrajan i redovan unos propisanih lekova. Pošto neki lekovi počinju da deluju tek nakon nekoliko nedelja, treba da budete strpljivi i uporni.
Neki bolesnici veoma brzo primećuju poboljšanje, dok se kod drugih u početku ne vidi nikakav napredak. Lekove u svakom slučaju treba uzimati onoliko dugo koliko vam je lekar propisao. Ne pridržavanje saveta lekara i svojevoljni prekid terapije dovodi do gubitka postignutih rezultata, a u nekim slučajevima i do pogoršanja simptoma.

ŽIVOT SA OSOBOM OBOLELOM OD AB I BRIGA O NJOJ
Samo saznanje i činjenica da neko iz vašeg neposrednog okruženja pati od AB izaziva veliki šok, strah i uznemirenost. Dijagnoza ove bolesti podrazumeva velike promene u životu obolelog. Na nove zadatke, izazove i obaveze morate biti spremni vi, njegovi bližnji. Morate se naoružati znanjem, strpljenjem, razumevanjem, saosećanjem.Važno je da obolelu osobu ohrabrite u njenoj borbi sa bolešću i da joj pružate osećaj sigurnosti.
Prilagodite aktivnosti i uslove sredine potrebama obolelog.
1. Uspostavite dnevne rutine-ustaljeni raspored organizovanih i isplaniranih dnevnih aktivnosti
2. Podržavajte nezavisnost i samostalnost obolele osobe
3. Pomozite im da očuvaju dostojanstvo, samopouzdanje
4. Izbegavajte sukobe i konfliktne situacije
5. Nemojte ih kritikovati, ponašajte se kao da je sve u redu i nemojte im davati povoda da budu razdražljivi i neraspoloženi
6. Zadržite smisao za humor, humor značajno ublažava stres
7. Podstičite fizičku aktivnost, zdravu ishranu, održavanje kondicije
8. Pomozite oboleloj osobi da najbolje iskoristi svoje sposobnosti i usmeri ih na pravi način
9. Održavajte dobru komunikaciju sa obolelim u skladu sa fazama bolesti kroz koje prolazi
10. Koristite podsetnike da biste pomogli obolelom da se seti potrebnih stvari, ljudi, događaja, mesta kako bi se sprečila konfuzija
11. Prilagodite životni prostor i sredinu potrebama i mogućnostima obolelog (spavaća soba, kupatilo, kuhinja, dvorište,…)

I ne zaboravite da mislite i na sebe. Napravite predah, kako se psihički ne biste preopteretili. Naučite da prepoznate sopstvene granice. Ne dozvolite da vama ovladaju osećanja tuge, krivice, ljutnje, besa. Nemojte se odricati stvari koje vam pričinjavaju zadovoljstvo, planirajte svoje vreme i ne zapostavljajte vase voljene.

VAŽNE ADRESE I UDRUŽENJA

Centar za poremećaje pamćenja i demencije
Klinika za Neurologiju KC Srbije
Dr Subotića 6, Beograd
Tel 011/3650105

Centar za demenciju i poremećaje pamćenja
Klinika za Neurologiju KC Vojvodine
Hajduk Veljkova 1, Novi Sad
Tel 021/4843673

Udruženje građana “Alchajmer”
Vladimira Nazora 17, Sremska Kamenica
Tel 021/464537
Mob 062/261232

www.demencija.rs
www.alchajmer.org

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

26.09. Svetski dan kontracepcije

kontracepcija

Apoteka Kragujevac u saradnji sa Institutom za javno zdravlje obeležava Svetski dan kontracepcije 26.09. Kontracepcija predstavlja skup mera i postupaka koje se koriste radi sprečavanja neželjene trudnoće. Postoji širok izbor različitih sredstava za sprečavanje začeća od kojih većinu upotrebljavaju žene. Zahvaljujući ovim sredstvima žena može slobodno da odlučuje da li će i kada da zatrudni.

Osim te osnovne uloge pojedina sredstva služe i kao prevencija infekcije polnih organa. Veliki procenat steriliteta je uzrokovan nasilnim prekidom trudnoće. U razvijenim zemljama najčesće se koristi planiranje porodice kao metod, dok se kod nas veliki broj odlučuje na nasilni prekid trudnoće u nekad veoma sumnjivim uslovima. Svaka kontracepcija mora da ispuni sledeće uslove: Mora da je efikasna – sigurna, da ne ometa normalan tok seksualnog odnosa, da je neškodljiva, da je jeftina i pristupačna i da se lako primenjuje.

Sredstva za kontracepciju se dele na:

• Mehanička (prezervativ) koji ujedno stiti i od infekcija, dijafragma, cervikalne kapice, intrauterini ulosci (spirala).
• Hemijsko mehaničke metode tu spadaju spermatocidne masti, vaginalne tablete i globule, vaginalni ulosci , vaginalna ispiranja.
• Bioloske metode: tu imamo hormonsku kontracepiciju, tablete koje se najvise koriste ali uz obavezan pregled i savet lekara.

Kombinovana hormonska kontracepcija

Po definiciji predstavlja kontracepciju koja se zasniva na primeni sintetskih polnih hormona estrogena i progestagena.

Može biti:
• Kombinovana oralna kontracepcija
• Kombinovana transdermalna kontracepcija - flasteri
• Kombinovana vaginalna - kružni prstenovi
• Kombinovana hormonska parenteralna, depo-preparati
• Kombinovana hormonska oralna kontracepcija

Može je bezbedno koristiti veliki broj žena, a posebno se preporučuje:
• zdravim ženama do 35. godine starosti
• ženama koje nisu rađale
• ženama koje ne puše
• ženama kojima je potrebna efikasna kontracepcija (česti seksualni odnosi, strah od neželjene trudnoće, duge stabilne veze)
• žene kojima su značajni tzv. nekontraceptivni pozitivni efekti ovakve kontracepcije (smanjenje inteziteta i dužine krvavljenja, premenstrualni sindrom, bolne menstruacije, kozmetički efekat).

Postoje i medicinske indikacije za primenu oralne kontracepcije: sindrom policističnih jajnika, bolna menstruacija, poremećaji ciklusa, ponovljene funkcionalne ciste jajnika, premenstruaciona napetost, slučajevi karcinoma jajnika u bližoj familiji, bolovi u maloj karlici uslovljeni endometrijom.

Pre početka korišćenja oralnih kontraceptiva potrebna je poseta ginekologu koji treba da proceni sledeće:

1. Prisustvo faktora rizika: duboka venska tromboza, plućna embolija, hipertenzija ili neko drugo kardiovaskularno oboljenje.

2. Opšte zdravstveno stanje i eventualno prisustvo bolesti drugih sistema koji isključuju upotrebu oralnih kontraceptiva (šećerna bolest, migrena, oboljenja jetre, sumnjive promene u dojkama).

3. Ginekološku prošlost žene (spontani - namerni pobačaji, trudnoće, porođaji, vanmaterične trudnoće, karakter ciklusa, prethodna ginekološka oboljenja).

4. Da li potencijalna korisnica oralnih kontraceptiva uzima lekove koji mogu da poremete njihov efekat (rifampicin, fenitoin, barbiturati, primidon, topiramat, oksakarbazepin, grizeofulvin, antiretrovirusna terapija).

5. Veličinu rizika za nastanak seksualno prenosivih infekcija (uključujući i HIV) i tada savetovati obavezno dvojnu zaštitu (oralni kotraceptiv i kondom).

Pri propisivanju preparat za oralnu kontracepciju prednost se daje preparatima sa niskom ili vrlo niskom dozom hormona.

Higijenska gumica (prezervativ)

Metod sprecavanja zaceca pomocu mehanicke prepreke se u muskarca sastoji u koriscenju tanke gumene obloge koja se navlaci na polni ud u erekciji pre prodiranja u vaginu žene I prilikom izbacivanja semena ono se zadrzava u vrhu prezervativa. Prednost ovog načina kontracepcije je efikasnost i jednostavan način primene, nije štetno po zdravlje. Klinički testovi su pokazali da pravilna i stalna upotreba prezervativa od lateksa deluje kontracepcijski u 95-98% slučajeva. Takođe, druga klinička istraživanja potvrđuju da pravilna i stalna upotreba prezervativa od lateksa visokog kvaliteta efikasno štiti od HIV-a, drugih polno prenosivih bolesti, kao i od neplanirane trudnoće.

mr ph. Ivan Pavlović
farm. tehn. Dragana Janićević

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

29.09. Svetski dan srca

srce3

ZDRAVO SRCE

U uslovima brzog tempa života i problemima koji ga prate, savremeni čovek uglavnom slabo nalazi vremena (ili volje) da na pravi način brine o zdravlju svog kardiovaskularnog sistema. Problemi sa srčanim ritmom, venskom ili arterijskom cirkulacijom, snagom srčanog rada i mnogi drugi problemi pomenutog sistema u ljudskom organizmu su postali gotovo neizbežni pratioci svakog savremenog čoveka. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je od bolesti kardiovaskularnih organa 2009. godine umrlo 25.740 muškaraca i 31.211 žena, sa tendencijom porasta ovog broja tokom narednih godina.

Imajući u vidu činjenicu da su kardiovaskularne bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji i da se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije iniciralo je izradu programa prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti – Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine "Srbija za zdravo srce".

Nacionalna strategija se zasniva, pored terapijskih i operativnih metoda, i na pojačanoj prevenciji i kontroli kardiovaskularnih bolesti. Apoteka Kragujevac, kao jedan bitan segment u očuvanju i poboljšanju zdravstvenog statusa stanovništva, aktivno učestvuje u promociji zdravlja svojih pacijenata i ovim putem ukazuje na bitne činjenice u očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema kod stanovništva.

U daljem tekstu ćemo Vas upoznati sa rizicima koji utiču na celokupni zdravstveni status Vašeg organizma sa zadrškom na onim rizicima koji u najvećoj meri doprinose pogoršanju funkcionisanja kardiovaskularnog sistema i koji dovode do kardiovaskularnih bolesti. Takođe ćemo ukazati na koji način se može poboljšati zdravstveni status kardiovaskularnog sistema i, samim tim, celokupnog organizma.

RIZICI

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju glavni uzok smrti u većini razvijenih zemalja, kao i u mnogim zemljama u razvoju. Više od trećine umrlih usled KVB pripadaju osobama srednjeg životnog doba. KVB su značajan uzrok radne nesposobnosti, velikih troškova zdravstvene zaštite i prevremene smrtnosti (osoba mlađih od 65 godina).
U savremenoj medicini su objašnjeni rizici za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Oni se podvode pod pojam „faktori rizika“, odnosno pod činioce koji u većoj ili manjoj meri dovode do nastanka neke od kardiovaskularnih bolesti: infarkta miokarda, srčane insuficijencije, aritmije, poremećaja venske ili arterijske cirkulacije i sl.
Postoji više načina podela fakora rizika za nastanak KVB. Jedan od njih je podela na faktore rizika na koje se ne može delovati, dakle nepromenjive faktore (uzrast, pol i nasleđe) i faktore rizika na koje se može delovati, te se na taj način KVB mogu preduprediti. Najznačajniji od njih su povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL-holesterol, nizak HDL-holesterol, diabetes mellitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost, i dr.

Glavni faktori rizika za KVB su :
• Visok LDL-holesterol
• Pušenje cigareta (treba potpuno prekinuti tu naviku, nijedan nivo pušenja cigareta nije medicinski prihvatljiv)
• Hipertenzija (vrednosti sistolnog krvnog pritiska veće od 140 mm Hg ili dijastolnog krvnog pritiska veće od 90 mm Hg, ili neuzimanje antihipertenzivnih lekova)
• Nizak HDL-holesterol
• Porodična istorija za ranu koronarnu bolest srca (kod muških rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 55 godina, kod ženskih rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 65 godina)
• Godine starosti (muškarci stariji od 45, a žene 55 godina).

Jako je bitan i podatak da su bolesti srca i krvnih sudova uzrok trećine smrtnih slučajeva kod žena. Takođe je bitno napomenuti i da je sve više obolelih od bolesti srca i krvnih sudova među dečjom populacijom. Predispozicije za oboljenja srca i krvnih sudova mogu se javiti još tokom razvoja fetusa (ako trudnica puši ili pije alkohol), a nastavljaju se ako se detetu ne usade navike u vezi zdravog života poput pravilne i raznovrsne ishrane, bavljenja sportom ili kakvom drugom fizičkom aktivnošću, kao i izbegavanja raznih loših vidova ponašanja poput alkoholizma, pušenja, konzumiranja narkotika ili promene fiziološkog ritma dan-noć (karakteristično za decu u pubertetu).

Šta treba raditi da bi se omogućilo srcu da bude zdravo?

1. Pravilna i redovna ishrana: značaj pravilne i redovne ishrane kao da je pao u drugi plan u modernom društvu. Mediji nas “bombarduju” reklamama o “brzoj” hrani, slatkišima, gaziranim i alkoholnim pićima prilagođavajući naše živote i obaveze brzom tempu kakvim danas živimo. Raznovrsna i zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, jajima, mesom, mlekom i mlečnim prerađevinama je pravilna i nezamenljiva i neophodna da bi se očuvalo zdravlje kardiovaskularnog sistema.

2. Prestanak pušenja: potpuni prestanak pušenja je neophodan da bi se izbegli rizici od nastajanja bolesti poput infarkta miokarda, povišenog krvnog pritiska, problema sa venskom i kapilarnom cirkulacijom, moždanog insulta (“šlog”), karcinom pluća, grla, jednjaka. Pušenje u dobu puberteta može dovesti do ometanja normalnog psiho-fizičkog razvoja adolescenta, dok u trudnoći može dovesti do pojave fizičkih poremećaja ili hroničnih bolesti kod dece nakon njihovog rođenja.

3. Redovna fizička aktivnost: bavljenje sportom ili nekom drugom umerenom fizičkom aktivnošću 2 do 3 puta nedeljno u značajnoj meri smanjuje rizike od neželjenih kardiovaskularnih događaja. Takođe je neophodno kod osoba koje imaju neku od hroničnih bolesti (poput dijabetsa ili visokog krvnog pritiska), a preporučuje se i kod ostalih kategorija zdravog stanovništva, naročito kod žena i dece. Aktivnosti poput lagane šetnje, vožnje bicikla, plivanje ili neki drugi sport pogoduju psiho-fizičkom razvoju dece, dok kod žena dovodi do očuvanja zdravlja i normalnog zdravstvenog statusa.

4. Redovne kontrole kod lekara: neophodno je barem jednom godišnje (kod rizičnih profesija i češće) uraditi kompletan sistematski pregled kod svog lekara radi utvrđivanja kardiovaskularnog rizika. Kompletan sistematski pregled je neophodan i kod dece, kao i kod žena. Pacijenti sa nekom od hroničnih bolesti idu na pregled kod svog lekara jednom mesečno, a nakon izdavanja terapije se treba posavetovati i sa svojim farmaceutom o efektima (željenim i neželjenim) ordinirajuće terapije.

5. Redukovati stres: u današnjem brzom tempu života svedoci smo svakodnevnog susretanja sa nekim oblikom stresa. Naučno je dokazano da je stres uzročnik mnogih bolesti (kardiovaskularnih, nervnih, malignih i dr.), te kao takav mora da se u što većoj meri suprimira da bismo mogli da imamo zdraviji i bogatiji život. Pozitivan pogled na svet, široki um i otvoreno srce omogućavaju nam zdraviji život i uživanje u blagodetima koje nam život pruža.

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

Novembar - Mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

alkoholizam

Mesec novembar je po Kalendaru zdravlja proglašen za Mesec borbe protiv bolesti zavisnosti. Iako se protiv bolesti zavisnosti sprovodi svakodnevna borba tokom čitave godine, u mesecu novembru je posebno pojačana ta aktivnost u vidu preventivnog delovanja, edukativnih tekstova i raznih vidova savetovanja od strane zdravstvenih radnika.

Apoteka Kragujevac je, kao svoj doprinos borbi protiv bolesti zavisnosti, u mesecu novembru pripremila nekoliko stručnih tekstova edukativnog karaktera usmerenih ka svojim pacijentima. Oni za cilj imaju upoznavanje pacijenata sa karakteristikama bolesti zavisnosti, edukaciju pacijenata kako da kod sebe ili članova svoje porodice prepoznaju problem koji sa sobom nose bolesti zavisnosti, kao i načine kako da se pacijenti izbore sa problemima bolesti zavisnosti i da u toj borbi istraju.

Edukativni tekstovi, koje je Apoteka Kragujevac pripremila u Mesecu borbe protiv bolesti zavisnosti, odnosiće se pojedinačno na bolesti zavisnosti i biće prezentovani pacijentima u prostorijama Apoteka Kragujevac i na zvaničnom sajtu Apoteke Kragujevac i drugim našim internet-prezentacijama. Kao i uvek, za sva Vaša pitanja i nedoumice u vezi sa bolestima zavisnosti, kao i za savet u vezi svih drugih Vaših zdravstvenih problema, možete se obratiti zdravstvenim radnicima Apoteka Kragujevac. Mi ćemo Vam sa zadovoljstvom odgovoriti na sva pitanja u vezi sa problemima koje nose bolesti zavisnosti, a tu smo i za savet kako da se sa tim problemima izborite.

Zajedno možemo da istrajemo u borbi sa bolestima zavisnosti, a za koje smo svedoci da su sve više zastupljeni među našim stanovništvom.

Alkoholizam

Alkoholizam je dugotrajna i progresivna bolest koja ima socijalno-medicinske posledice. Ovo je najčešća bolest zavisnosti i zahvata 2-3% celokupne populacije. U relativno bliskoj prošlosti, ljudima nije padalo na pamet da je alkoholizam bolest i da bi čoveku koji pati od ove bolesti bilo potrebno pružiti podršku, razumevanje i lečenje. Nažalost, sve više smo svedoci da ni u današnje vreme se često ovaj problem ne shvata ozbiljno i ne oristupa se rešavanju ovog problema na neki produktivniji način. Postoji više definicija alkoholizma:

• "Alkoholizam je socijalno medicinska bolest zavisnosti koja nastaje dugotrajnim i prekomernim pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodičnih i širih društvenih problema. Alkoholičar je ona osoba koja prekomerno konzumira alkoholna pića duži niz godina, tako da joj je pijenje postalo sastavni deo života i ponašanja."

• "Svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara odredjene probleme i teškoće (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva stručnu pomoć."

• "Bolest koju karakteriše psihička i fizička zavisnost, progresija somatskih, psihijatrijskih i neuroloških komplikacija, gubitak kontrole nad pićem i nemogućnost apstinencije."

Alkoholizam je postao u današnje vreme jako zastupljen u domaćoj populaciji. Prepoznavanje simptoma alkoholizma i priznavanje da postoji problem sa alkoholom je prvi korak u izlečenju alkoholičara.
Simptomi su sledeći: zanemarivanje drugih aktivnosti, prekomerna upotreba alkohola, slabljenje kontrole, uporno korišćenje alkohola, velike količine vremena utrošene na aktivnosti u vezi sa alkoholom, krize kod prestanka korišćenja (simptomi su mučnina, drhtanje, znojenje i uznemirenost), tolerancija na alkohol.

Najbitnije je na vreme i na pravi način pristupiti lečenju od alkoholizma. Alkoholizam može, ako se ne leči, izazvati dalji razvoj mnogih psihičkih i fizičkih oboljenja. Kao prvi korak u lečenju od alkoholizma je priznavanje problema i nalaženje motivacije za početak lečenja. Dalji koraci su obraćanje ustanovi zaduženoj za lečenje alkoholizma (psihijatrijske klinike, Klinike za bolesti zavisnosti) i pridržavanje programa lečenja koji ordinirajući lekar (ili tim lekara) propiše.

Osnovni cilj lečenja alkoholizma je održavanje apstinencije, odnosno potpuni prestanak pijenja alkoholnih pića. Kontrolu oporavka vrše zdravstveni radnici u odgovarajućim ustanovama, a porodica i okruženje pružaju podršku i održavaju motivaciju da bi lečeni alkoholičar uspeo u apstiniranju od alkohola. Za podršku su zadužena i Udruženja lečenih alkoholičara, kao i razne druge grupe za pomoć i podršku u lečenju alkoholizma.

Alkohol je segment života koji polako, ali sigurno, može uništiti život pojedinca, porodice i dela društva. Zato zajedno moramo istrajati u borbi sa ovim porokom i pružiti pomoć i podršku onima kojima je ona potrebna, da ne bi alkohol dalje uzimao svoj danak.

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

13.05. - 19.05. Nedelja zdravlja usta i zuba

oralnozdravlje

Za Vas smo pripremili:
• 14. maja u periodu od 11h - 13h u Apoteci 1.Maj biće održana prezentacija Dr Theiss proizvoda i tom prilikom će biti deljeni reklamni uzorci pasta i rastvora za ispiranje usta, uz pružanje saveta o oralnoj higijeni.
• 16. maja u periodu od 13h – 15h možete konsultovati stomatologa u apoteci 1.Maj.

higijena zuba (izbor četkice i paste)
tehnika pranja
higijena sluzokože i jezika
pranje zuba kod dece

Besplatnim pregledom zuba i pravim savetom za dalju negu, imate razlog za lep osmeh.
Zakažite pregled lično u apoteci 1.Maj ili na telefon 332-917.

Dobrodošli!

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

10.10. Svetski dan mentalnog zdravlja

mental

Šizofrenija je dijagnoza koja podrazumeva stanje u kom ljudi imaju ozbiljno poremećena iskustva i uverenja.

Tokom epizode šizofrenije razumevanje i tumačenje sveta spolja je poremećeno i može da se desi da osobe:

• gube osećaj sa realnošću
• vide ili čuju stvari koje ne postoje
• drže se iracionalnih ili neosnovanih ubeđenja
• počinju da se ponašaju čudno kao odgovor na ove zablude i halucinacije

Epizoda šizofrenije može da traje i nekoliko nedelja i može da bude zastrašujuća. Šizofrenija obično počinje u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranim dvadesetim, ali može takođe da se desi i starijim osobama.

Uzroci su nepoznati, praćene sa promenama u mozgu, a stresne situacije i povremeno konzumiranje narkotika mogu da budu okidač epizoda kod osetljivih osoba.

Najmanje je 26 miliona ljudi sa šizofrenijom širom sveta, po podacima Svetske zdravstvene organizacije i mnogo je veći broj onih koji su indirektno njome pogođeni.

Simptomi

Doktori opisuju dve grupe simptoma kod osoba sa šizofrenijom: pozitivne i negativne. Iako su pozitivni simptomi najčešće i najdramatičniji, makar inicijalno, najstresniji su negativni simptomi koji uzrokuju najviše problema jer su oni ti koji su dugotrajni.

Tri glavna pozitivna simptoma su:

• osećaj da ih kontroliše neka spoljašnja sila (osećaj da neko drugi kontroliše misli i osećanja)
• osoba čuje, vidi, oseća stvari koje ne postoje (halucinacije)
• iracionalna i neosnovana ubeđenja (zablude)

Zablude mogu biti uznemiravajuće - osoba veruje da ostali kuju zaveru da bi ih ubili ili umišljaju da im se razgovori prisluškuju.

Negativni simptomi uključuju:

• umor
• gubitak koncentracije
• nedostatak energije i motivacije

Ovi simptomi mogu biti pogoršani neželjenim efektima lekova koji se koriste za tretman pozitivnih simptoma. Zbog ovih simptoma osobe sa šizofrenijom su često u nemogućnosti da se nose sa svakodnevnim obavezama, kao što su posao i kućni poslovi. Samoubistvo i želja da se naudi sebi su česti kod osoba sa dijagnozom šizofrenije - jedna od deset oduzme sebi život.

Terapija

Mnogim osobama su propisani lekovi da bi se delovalo na pozitivne simptome. Lekovi se koriste u dužem vremenskom periodu i mogu ispoljiti neprijatne neželjene efekte.
Nekim osobama je potrebna velika pomoć da bi se izborili sa simptomima šizofrenije.

Nekada je u akutnoj fazi bolesti neophodna i hospitalizacija zbog lične i bezbednosti osoba u okruženju. Osobe koje imaju šizofreniju u suštini nisu opasne, veća je opasnost za rizik da ih drugi povrede ili da povrede sami sebe. U svetu, ovi pacijenti imaju Krizne kartice uz sebe ili imaju napisana uputstva o tome kako bi želeli da ih tretiraju tokom krizne epizode.

Neophodno je potražiti pomoć

Ako Vi ili neko koga poznajete ima simptome šizofrenije, potrebno je da kontaktirate Vašeg lekara opšte prakse koji će utvrditi o čemu se radi i ako je potrebno propisati odgovarajuće lekove i uputiti Vas da potražite pomoć psihijatra.

Naravno da je bitno da pozovete hitnu pomoć ako mislite da biste mogli da se povredite ili da povredite bilo koga drugog, jer su to situacije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U Kragujevcu radi Savetovalište za mentalno zdravlje u Zmaj Jovinoj bb u Specijalističko konsultativnoj službi, svakog radnog dana od 9.00 do 15.30 časova, od ponedeljka do petka. Kontakt telefoni su 370-096 i 370-567 lok. 113. Savetovalište za mentalno zdravlje se bavi promocijom mentalnog zdravlja i prevencijom mentalnih bolesti, kao i lečenjem, održavanjem remisije i rehabilitacijom lica sa mentalnim smetnjama.

Zablude o šizofreniji

Najviše je medijskih zabluda o šizofreniji i to više od svih drugih mentalnih zdravstvenih problema. Dijagnoza šizofrenije ne označava podeljenu ličnost niti ukazuje da će neko biti miran jednog minuta i u sledećem biti potpuno van kontrole.
Senzacionalistički pristup pojedinih medija kao da ima za cilj da predstavi osobe sa šizofrenijom kao opasne, iako one to nisu. Druga zabluda je da su osobe koje čuju glasove opasne, ali glasovi im najčešće sugerišu da naude sami sebi, a ne drugim ljudima.
Šizofrenija je neizlečiva bolest, ali je u značajnoj meri moguć zadovoljavajući odgovor na terapiju, što znači i dobru kontrolu bolesti. Ključ je u dobro izabrabanom tretmanu i u redovnom uzimanju lekova.

Zdravstvene nejednakosti

Najznačajnija zdravstvena nejednakost ogleda se u tome što pacijenti sa dijagnozom šizofrenije umiru u proseku 20 godina pre svojih vršnjaka bez ovog zdravstvenog problema, što je nedopustivo.
Loše zdravstveno stanje može da bude posledica neželjenih efekata antipsihotičnih lekova koji se koriste - kroz povećanje telesne težine i povećanog rizika za razvoj dijabetesa. Loše zdravstveno stanje je i rezultat nedovoljnog praćenja faktora rizika. Neophodno je da se osobama sa ozbiljnim mentalnim problemima obezbede i obavljaju redovni zdravstveni pregledi i provere.
Ono što može i mora da se uradi je da se omogući najbolja moguća nega i podrška osobama sa šizofrenijom i da se omogući pristup svim delovima zdravstvenog sistema. Neophodno je da pacijenti imaju visoko kvalitetan, brz i efikasan pristup nezi i zdravstvenoj zaštiti u kriznim situacijama - 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Na ovaj način osiguravamo da će osobe sa problemima imati mogućnost da potraže i dobiju adekvatnu pomoć onda kad im je potrebna i kada su u akutnom mentalnom zdravstvenom problemu.

Izvor: Mental Health Foundation

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

15.10. Svetski dan čistih ruku

ruke

SNAGA JE U TVOJIM RUKAMA
Svetski dan čistih ruku obeležava se od 2008. godine u više od 70 zemalja širom sveta. Iako prvobitno kreiran za decu, svake godine se u aktivnosti obeležavanja ovog datuma uključi više od 200 miliona ljudi svih uzrasta iz preko 100 zemalja širom sveta. Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana čistih ruku je sticanje pravilnih higijenskih navika i razvoj kulture pranja ruku sapunom.

Ruke su deo tela koji je najizloženiji mikroorganizmima. Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih, kožnih bolesti, infekcija oka, kao i bolničkih infekcija. Zarazne bolesti se mogu preneti direktnim kontaktom kada se mikroorganizmi sa obolelog u bliskom kontaktu prenesu na zdravu osobu ili indirektnim, koji se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i sl). Posebno osetljiva uzrasna kategorija su deca koja nemaju razvijene higijenske navike, kao i osobe smeštene u ustanove za mentalno obolele, koje nemaju sposobnost usvajanja osnovnih higijenskih navika.
Pranje ruku sapunom je jedna od najefektivnijih i najisplativijih mera prevencije najvećeg broja bolesti koje se prenose preko prljavih ruku. U „bolesti prljavih ruku" ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različitog porekla. Uzročnici „bolesti prljavih ruku" su virusi (Hepatitis A – zarazna žutica, poliomijelitis – dečija paraliza, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza).

Pranje ruku sapunom je najefikasniji i najjeftiniji način sprečavanja dijareje i akutnih respiratornih infekcija, bolesti koje su odgovorne za 3,5 miliona smrtnih slučajeva dece u prvoj godini života godišnje, pre svega u zemljama u razvoju. Svake godine od dijareje u svetu umre skoro 2 miliona ljudi, a 90 procenata svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom čine deca mlađa od 5 godina. Skoro 90 procenata svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom pripisuje se neispravnoj vodi, neadekvatnim sanitarno- zdravstvenim merama i neadekvatnoj ličnoj higijeni.
Tehnološki i finansijski gledano, pranje ruku je dostupno u svim zemljama i svim zajednicama i predstavlja najisplativiju zdravstvenu intervenciju. Procenjeno je da pranje ruku sapunom smanjuje rizik od nastanka bolesti praćenih dijarejom za 42–47 procenata. Ruke treba prati vodom i sapunom posle upotrebe toaleta, pre pripreme hrane, pre negovanja novorođenčeta i odojčeta.

Prema poslednjem populacionom istraživanju o zdravlju stanovništva Srbije, u našoj zemlji je 2006. godine 73,8% odraslih stanovnika redovno pralo ruke, što je značajan porast u odnosu na 2000. godinu kada je to činilo 67,4%. Najredovnije su to činili odrasli stanovnici do 35 godina starosti, žene, stanovnici gradskih naselja, Beograda i stanovnici iz kategorije najbogatijih.

Prema podacima Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, u toku 2012. godine registrovana je 81, a u prvoj polovini 2013. godine 48 epidemija u kojima je put prenosa bio direktni ili indirektni kontakt.

Pranje ruku je od ključnog značaja za ispunjavanje Milenijumskih razvojnih ciljeva smanjenja smrtnih slučajeva kod dece ispod pet godina za dve trećine do 2015. godine. Ove godine, Svetski dan čistih ruku obeležava se pod sloganom „Snaga je u tvojim rukama!".

BOLESTI PRLjAVIH RUKU
U „bolesti prljavih ruku" ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različite etiologije.

Uzročnici „bolesti prljavih ruku" su virusi (Hepatitis A – zarazna žutica, poliomijelitis – dečija paraliza, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza).

NAČIN PRENOŠENjA BOLESTI PRLjAVIH RUKU
Rezervoari crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom defekacije (hepatitis A, trbušni tifus, dizenterija) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu.
Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti.
Posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) koji se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i sl) takođe se mogu preneti zarazne bolesti.
Zato:
• Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja toaleta. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok se ne operu ruke.
• Pranje ruku tekućom vodom i sapunom je izuzetno važna preventivna mera. Ruke (šake) služe kao direktan i kao indirektan put prenošenja zaraznih bolesti, a njihovim pranjem smanjuje se opasnost da se čovek zarazi i da zarazu prenese na druge.
• Posuda sa vodom u kojoj je sapun može da sadrži mikroorganizme – uzročnike zaraznih bolesti, pa je na takvim mestima poželjno koristiti tečni sapun u zatvorenom sistemu.
• Za brisanje ruku ne sme se upotrebljavati zajednički peškir, već treba koristiti papirne ubruse ili maramice, fen i slično ili sačekati da se ruke osuše.
• Epidemiološki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlažnih, metalni od plastičnih ili papirnih (na metalnoj površini zarazne klice kraće opstaju), a oni izloženi suncu su bezbedniji od onih koji su držani u tami.
• Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim namirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja.
• Jako zagađene predmete potrebno je dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti prema uputstvima proizvođača) ili uništiti.

SAVETI VEZANI ZA BOLESTI PRLjAVIH RUKU
Mere prevencije obuhvataju:
- Edukaciju stanovništva u sprovođenju mera lične higijene i sanitacije (pranje ruku i higijensko otklanjanje otpadaka i izlučevina) i pojačan nadzor nad primenom ovih mera kod dece od strane roditelja, vaspitača i prosvetnih radnika.
- Obezbeđivanje snabdevanja higijenski ispravnom vodom za piće.
- Obezbeđivanje higijenskog uklanjanja otpadaka.
- Higijenske mere prilikom rukovanja hranom (priprema i konzumacija hrane)

Prepoznajte znake obolevanja od hepatitisa A:
- nagli početak
- pojava povišene temperature
- slabost
- gubitak apetita
- mučnina i povraćanje
- osećaj nelagodnosti u stomaku
- žuta prebojenost beonjača i kože
- promena boje mokraće (boja ćilibara) i stolice (obezbojavanje, krečno bela).

Izvor zaraze: oboleli
Način prenošenja:
- direktan kontakt sa zaraženim u periodu inkubacije (dve nedelje pre pojave simptoma) i u toku trajanja bolesti (tokom prve nedelje od pojave žutice)
- preko predmeta koje je oboleli koristio i dodirivao
- preko hrane i vode.

Inkubacija (period od početka infekcije do pojave znakova bolesti je 2–6 nedelja, prosečno 28–30 dana. U svakodnevnom životu, a pojačano u slučaju pojave obolevanja održavati higijenu higijensko-sanitarnog čvora u stanu/kući, vrtiću, školi, kolektivu, u javnim toaletima), koristiti higijenski ispravnu vodu za piće, održavati higijenu ruku prilikom rukovanja i pripreme hrane.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije - Dr Milan Jovanović Batut

Detaljnije...

Published in Kalendar zdravlja
Be the first to comment!

14.11. Svetski dan dijabetesa

DIJABETES

Svetska kampanja je u sledeće tri godine odredila fokus na zdravim životnim navikama kao osnovi za prevenciju dijabetesa, ali i bolju kontrolu već postavljene dijagnoze. Ove godine su sve aktivnosti upućene na zdravu i uravnoteženu ishranu i na to koliko je zdrava ishrana važna za prevenciju dijabetesa a i u dijabetu zbog lakše kontrole bolesti i manjeg broja komplikacija bolesti.

Problem je što je polovina pacijenata sa dijabetesom nedijagnostikovana i što je broj obolelih od ove bolesti sve veći - i biće sve veći u narednim godinama - celom svetu preti pandemija. Jedan od slogana kampanje je: Zaštitimo našu budućnost!!!

Ove činjenice zato ukazuju na važnost i zahtevaju hitnu akciju! Ključna poruka ovogodišnje kampanje je da su zdravi izbori ujedno i jednostavni izbori. Naročito je važno početi dan zdravim doručkom. Najvažnije je da zaštitimo generacije koje dolaze i da ih naučimo zdravoj ishrani, zdravim životnim navikama, potrebom za fizičkom aktivnošću i tako obezbediti boljitak pojedinaca i društva u celini.

Dakle: Izaberite zdravo – nije teško! Zdrava ishrana počinje zdravim doručkom! Jedite zdravo – napravite pravi izbor!

Želja nam je da se obratimo populaciji u riziku i da probamo zajedno da dođemo do rešenja kako taj eventualno prisutan rizik da smanjimo.
S druge strane, jako nam je bitno i da proverimo da li je dijabetes pod kontrolom, jer dobra kontrola bolesti znači kvalitetniji život sa manje komplikacija.

Zato smo se u saradnji sa NovoNordiscom i Diamedom pripremili za ovu kampanju. Čekamo Vas da proverimo da li ste u riziku, da vidimo da li dijabetes držite pod kontrolom, i organizovali smo besplatno merenje šećera u dva dana u naše četiri apoteke.
U svetu su već rađene studije o doprinosu farmaceuta boljoj kontroli dijabetesa. Jedna od studija koja je rađena još 2005. - Fremantle studija, podrazumevala je praćenje dijabetičara u trajanju od jedne godine i dokazala da je uključivanje farmaceuta dovelo do bolje regulacije glikemije, dopoboljšanja HbA1c – a bez farmakoterapijskih promena i do sniženja i bolje regulacije krvnog pritiska.

Farmaceuti Apoteke Kragujevac Vas čekaju, dobrodošli!
Zajedno protiv dijabetesa!

Detaljnije...