Prva državna apoteka počela je sa radom u Kragujevcu oktobra 1836. kao "Knjažesko-pridvorna apoteka", ali se ubrzo ustalilo ime "Praviteljstvena apoteka". Prvi "knjaževski apotekar", Pavle Ilić, rođen je u Velikom Bečkereku (danas) Zrenjanin oko 1807. godine, a farmaciju je završio u Beču 1835.godine. Kao apotekar, Ilić je imao zadatak da izrađuje lekove i vrši ekspertize lekova, da vrši hemijske analize i analizira mineralne vode, što je ranije rađeno u Beču. Primenjivao je austrijsku  farmakopeju iz 1822. i 1836. godine. Potrebne sirovine za spravljanje lekova nalazio je u kragujevačkim i beogradskim radnjama, koje su svoju robu dobavljale iz Austrije i okolnih balkanskih prostora. Iz apoteke su se, uz kneza i dvorane, snabdevali vojnici, gardisti, građani i okružni lekari (fizikusi).

Dan uoči "otrečenija" kneza Miloša, 31 maja/12.juna 1839, Državni savet je odlučio da preseli državnu upravu u Beograd, pa je to uslovilo veliku seobu državnih nadleštava  i osoblja, kao i svih onih koji su želeli da napreduju u svojoj karijeri. Tim putem je pošla i "Praviteljstvena apoteka", po odluci Državnog saveta 4/16. oktobra 1839. godine. Ocenjeno je da za tri godine rada u Kragujevcu poslovala na "nuli", pa je 9/12.novembra 1839. odlučeno da još godinu dana bude državna. Od 22. novembra /4.decembra je nastavila da radi u Beogradu, u kući izvesnog Mijaila Stefanovića. Po odluci kneza Mihaila Obrenovića od 25 maja/6.juna 1840. prestonica je vraćena u Kragujevac, pa je 6/18. juna 1840. naređen i povratak apoteke. U Kragujevcu će ona raditi od 1/13.avgust 1840. do 15/27. novembra 1841. godine, kada će biti zabravljena i preneta u kuću trgovca Mijaila Garašanina (brat državnika Ilije Garašanina), u Glavnoj ulici, iz koje se Ilić oglasio u "Novinama srbskim", 13/25. decembra 1841. godine, oglasom koji je datiran 4/16.decembra. Ilić je 6/18. septembra 1841. smatrao da je potrebno preseliti apoteku u Beograd, jer je tamo smešteno najviše vojske, koja je bila glavni potrošač lekova. U protivnom slučaju, dok stignu njegovi  lekovi iz Kragujevca, biće prinuđeni da uzimaju lekove iz privatne apoteke.

Razvoj apotekarstva u Kragujevcu u 19. veku se može podeliti u nekoliko faza. U prvom periodu, od Prvog srpskog ustanka (1804-1813) do osnivanja Knjaževsko-pridvorne apoteke (1836), prevagu je imala narodna medicina, često mešavina laicizma, nadrilekarstva i retke isceliteljske veštine. U drugom periodu, od 1936. do 1841. godine, Kragujevčani su se navikavali na upotrebu lekova iz državne apoteke, uporedo sa napretkom zdravstvene kulture, usled dolaska školovanih lekara i razvoja sanitetske službe. Prilikom prve seobe Praviteljstvene apoteke u Beograd (1839), u Kragujevcu je ostala mala Vojna apoteka, nedovoljna za potrebe  varoši koja je kratko stagnirala, posle gubitka prestoničkog statusa.

Između 1841. i 1853. Kragujevac nije imao pravu apoteku, iako je formalno zasnovana Filijalna praviteljstvena apoteka, još 1841.godine. Njihovu ulogu preuzimaju okružni lekari (fizikusi), Herman Majhert, Josif Pančić i Ljubomir Radivojević, koristeći svoje priručne apoteke koje su bili obavezni da drže.

Filijalna praviteljstvena apoteka je radila od 1853. do 1859. godine, kada je privatizovana, kao i Glavna praviteljstvena apoteka u Beogradu. Njeni apotekari bilu su Đorđe Bogd anović i Radosav Šilić, koji će biti prvi vlasnik privatne apoteke. Njega će najpre naslediti Ludvig Ertl i Dimitrije Tucaković, tokom čijeg rada se, 1878. godine, pojavila druga apoteka u Kragujevcu, čime je otpočeo poslednji period apotekarstva u Kragujevcu, obeležen konkurencijom, naročito u nastojanjima da se otvore filijalne u okolnim mestima i obezbede najpovoljniji lokali za rad.

Prvog januara 1964. osnovana je Apotekarska ustanova "Stevan Jakovljević" Kragujevac od  7 samostalnih apoteka. Sledećom integracijom 01.01.1966.god. osnovan je Medicinski centar "Dr.Mihailo Ilić" sa 29 jedinica od kojih je jedan bio "Farmacija". Daljom reorganizacijom 01.01.1975.god. u okviru Medicinskog centra "Dr.Mihailo Ilić" formirano je 7 OOUR-a  od  kojih  je  jedan bio OOUR "Farmacija". 1986.god. OOUR "Bolnica" se izdvoja iz Medicinskog centra "Dr.Mihailo Ilić"a ostali  nastavljaju sa radom pod istim nazivom – Medicinski centar „Dr.Mihailo Ilić“ Kragujevac. Reorganizacijom od 01.01.1991.god.Medicinski centar "Dr.Mihailo Ilić" je prerastao u Zdravstveni centar "Dr.Mihailo Ilić" izdvajanjem Kliničko-Bolničkog centra iz njegovog sastava. Odlukom Skupštine grada  Kragujevaca  od  22.12.1993. godine osnovana je Apotekarska  ustanova  Kragujevac izdvajanjem  Radne  jedinice  Apotekarske ustanove  iz  sastava  Zdravstvenog centra "Dr. Mihajlo Ilić".